Hrononutricija: Revolucionarni pristup ishrani za gubitak težine i poboljšanje zdravlja

U potrazi za idealnim načinom ishrane koji će omogućiti gubitak viška kilograma bez napornog gladovanja i brojanja kalorija, sve veći broj ljudi pronalazi odgovor u hrononutriciji. Ova medicinska disciplina predstavlja potpuno novi pristup ishrani koji se ne zasniva na količini hrane, već na vremenu njenog unosa tokom dana.

Šta je hrononutricija?

Hrononutricija je grana medicine koja se bavi dijetetikom i individualnim režimom ishrane prema zakonitostima prirodnih ritmova lučenja hormona i enzima u našem telu. Njeno polazište je da svaki čovek ima jedinstven genetski zapis prema kojem se odvijaju sve naše fiziološke funkcije i koriste namirnice za dobijanje energije.

Ova medicinska disciplina je sačinila najprecizniju kartu dnevnog ritma našeg metabolizma. Naš biološki sat određuje izlazak sunca, podne, posle podne, zalazak sunca i noć. Zbog toga nije isto ako u određeno doba dana jedemo vrstu hrane koju prema ritmu lučenja hormona i enzima ne možemo iskoristiti u to doba dana, a mogli bismo imati veliku korist da smo je pojeli nekoliko sati ranije ili kasnije.

Ako uzimamo namirnice kada im nije vreme, zbunjujemo naše žlezde i tražimo od njih da se aktiviraju i u vreme kad se one prirodno odmaraju. Posledica je poremećaj metabolizma koji vodi u hronične bolesti i gojaznost, kako opštu tako i parcijalno taloženje masnih naslaga u određenim delovima tela.

Osnovni principi hrononutricije

U hrononutritivnom režimu nema ograničenja u količini namirnica, slatkiša i masnoća. Ne postoji brojanje kalorija i nema spiskova recepata po danima. Primena principa ove ishrane omogućava bez velike muke trajno gubljenje viška kilograma, a ukoliko postoji poremećaj u vrednostima šećera, holesterola i triglicerida u krvi, ovaj režim omogućava postizanje normalnih vrednosti i sprečavanje nastanka dijabetesa, bolesti srca, krvnih sudova i maligniteta.

Između svakog obroka trebalo bi da prođe najmanje tri, a idealno je četiri sata. Obavezno je jesti samo određenu vrstu namirnica u određeno vreme u toku dana, od 8 ujutro do 20 časova. Zabranjen je unos svih pića koja sadrže veštačke zaslađivače jer i oni izazivaju povećano lučenje insulina.

Proteini i ugljeni hidrati se ne kombinuju u jednom obroku, bilo da je ručak ili večera u pitanju. Vreme kada je ova kombinacija jedino moguća, čak i poželjna, jeste jutro, kada je aktivnost enzima veoma značajna i jedino ujutro ne postoji kompeticija tih enzima u varenju.

Zabranjene su sve vrste grickalica između obroka. Slatkiši se ne smeju jesti uveče, dok hleb, testenine i skrobna povrća poput krompira jedu se najkasnije do 15 časova. Slatko mleko nije hrana koja se lako vari i hrononutricija ga u potpunosti zabranjuje, dok su kiselo mleko i sir dozvoljeni izvori proteina.

Doručak - najvažniji obrok

Izostavljanje doručka je najteži mogući prekršaj u ishrani. Jedino jutarnje uzimanje namirnica aktivira masne ćelije da ispuštaju iz skladišta masti. Ako preskačemo doručak, umesto da se isprazne, rezerve se pune. Klinički je dokazano da voće ne treba uzimati ujutru.

Idealan doručak trebalo bi da sadrži masti, belančevine i sporo resorbujuće ugljene hidrate iz žitarica, jer je naš organizam prilagođen da samo ujutro može dobro da vari i iskoristi te kombinacije. Ujutro se proizvodi takozvani endogeni holesterol u jetri, neophodan za sintezu hormona i za mnoge druge funkcije.

Za doručak se ne uzimaju prosti šećeri, med, običan šećer, voće ili desert nikad uz ručak. Umesto toga, preporučuje se doručak bogat proteinima i zdravim mastima koji će obezbediti dugotrajnu energiju i pokrenuti metabolizam.

Ručak - punjenje baterija

Ručak je takozvano punjenje baterija i taj obrok ne bi trebalo preskakati, jer se često dešava da se izostavljen obrok uveče nadoknadi povećanim unosom hrane. Za ručak treba uzimati belančevine životinjskog ili biljnog porekla, povrće kao izvor sporih šećera i vlakana, i nikad baš nikad ne pojesti desert odmah posle obroka.

Meso je moguće zameniti proteinima iz biljaka: pasulj, soja, grašak. U pogrešne kombinacije ubrajaju se mnoga ukusna jela koja se često prave: šnicla s krompirom, meso i hleb, meso i testenina, lazanje, špagete s mesom, musaka od krompira, banana i jogurt.

Osobe obolele od raka debelog creva navode da su uzimale meso s hlebom ili krompirom, kao i meso u kombinaciji sa testeninama. Belančevine prisutne u mleku, sirevima i mahunarkama i one u mesu ne idu zajedno. Testenina i slatkiši takođe nisu dobra kombinacija.

Večera - vreme opreza

Uveče se moramo prebaciti na racionalniji biološki model jer je to vreme kad telo prirodno skladišti mast. Već u sumrak ćelije su zamorene i "lenje", kortizon (hormon budnosti) se mnogo manje luči i počinje da se proizvodi hormon sna. Po liniji manjeg otpora, ćelije žude za brzim šećerom da bi ga što lakše i s manje napora uskladištile.

Idealna hrana za večeru je izbor lakih proteina i salate kao i povrća koja su izvor vlakana. To je vreme za unos vlakana koji će nas zasititi u toku čitave noći i polinezasićenih masnih kiselina iz masnih riba kao što su skuša, losos, som.

Drugi isto tako dobar izbor za večeru je grilovana piletina, ćuretina, teletina, tunjevina ili kuvana jaja (samo belanca) i mladi sir sa izborom od dve ili više svežih salata začinjenih balzamikom i hladno ceđenim uljima. Vreme između večere i odlaska na spavanje ne treba da bude kraće od dva sata.

Užina - dozvoljeni slatkiši

Slatkiše i voće treba konzumirati između glavnih obroka, a ne odmah posle njih. Jedna čaša crvenog vina je idealna za varenje ukoliko nam obrok nije sačinjen od ugljenih hidrata. Eventualno se može konzumirati jedna vrsta voća sat vremena nakon obroka, samo kad je telesna težina idealna.

Savremeni način života često zahteva i uvođenje užine. Prema principima hrononutricije, užina se može uvesti između ručka i večere, u periodu između 16 i 18 časova. Tokom ovog perioda dozvoljeno je konzumiranje voća, suvog voća ili male količine slatkiša, ukoliko se ne preteruje sa količinama.

Povrće - zdravo, ali pažljivo

Povrće je zdravo, ali treba voditi računa da se kuvanjem menja slatki glikemijski indeks i da povrće dobija osobine običnog šećera. Unosom kuvane šargarepe ili celera na primer, podiže se nivo šećera u krvi, a time i nivo insulina. Povrće je idealno jesti sveže (šargarepa i celer naročito), dok drugo treba samo kratko skuvati na pari.

Dokazano je da odredjena vrsta hrane ne odgovara svakoj konstituciji. Da bismo tačno odredili vrstu morfotipa, primenjuju se takozvane antropometrijske mere koje nam u praksi olakšavaju individualni pristup. Na primer, dokazano je da suviše kuvanog povrća u ishrani (šargarepa, celer, cvekla, paškanat, boranija, krompir itd.) dovodi do pojave širokih kukova; suviše mesa u ishrani dovodi do smanjenja bokova, butina i stomaka i blagog povećanja ramena i grudnog koša; mnogo skroba (testenine, krompir, hleb) dovodi do pojave velikog stomaka, butina i zadnjice u zavisnosti od pola i starosti.

Test intolerancije na hranu

Da bi hrononutritivni režim dao najbolje rezultate, preporučuje se obaviti testiranje netolerancije na hranu. To podrazumeva precizno ispitivanje koja se namirnica može iskoristiti za stvaranje energije na ćelijskom nivou bez štetnih ostataka, a koje namirnice treba izbegavati.

Ovaj test omogućava personalizovan pristup ishrani koji uzima u obzir individualne karakteristike metabolizma svake osobe. Iako mnogi postižu odlične rezultate i bez ovog testa, on predstavlja optimalan put ka maksimalnim rezultatima i dugoročnom održavanju postignute težine.

Hrononutricija i tretmani za uklanjanje masnih naslaga

Za one koji pored promena u ishrani žele da ubrzaju proces uklanjanja masnih naslaga, postoje različiti tretmani i procedure. Anticelulit masaža predstavlja popularan način za poboljšanje cirkulacije i smanjenje izgleda celulita. Različite vrste anticelulit masaže mogu doprineti razbijanju masnih naslaga i poboljšanju tonusa kože.

Pored različitih anticelulit masažama tehnika, postoje i invazivnije procedure poput liposukcije koja podrazumeva mehaničko uklanjanje masnih naslaga. Liposukcija se često kombinuje sa drugim procedurama poput dermolipektomije, koja podrazumeva uklanjanje viška kože i masnog tkiva.

Dermolipektomija je hirurška procedura koja se primenjuje nakon velikog gubitka težine. Različite vrste dermolipektomije mogu se prilagoditi specifičnim potrebama pacijenta. Osim navedenih, postoje i procedure poput lipolize koja podrazumeva razgradnju masnih ćelija, kao i lipotransfera koja se koristi za premeštanje masnog tkiva iz jednog dela tela u drugi.

Svaka od ovih procedura ima svoje prednosti i nedostatke, te je preporučljivo konsultovati se sa stručnjacima pre donošenja odluke o bilo kom tretmanu za uklanjanje masnih naslaga.

Iskustva korisnika

Brojna iskustva ljudi koji su primenjivali hrononutriciju govore u prilog efikasnosti ovog pristupa. Mnogi ističu kako se radi o načinu ishrane koji se lako održava jer ne zahteva stalno brojanje kalorija ili osećaj gladovanja. Osobe koje su dugo godina imale problema sa viškom kilograma navode kako im je hrononutricija omogućila da postignu željenu težinu bez oscilacija koje su bile karakteristične za druge dijete.

Osim gubitka težine, korisnici ističu i poboljšanje opšteg stanja organizma, bolju koncentraciju, više energije tokom dana i poboljšane vrednosti šećera i holesterola u krvi. Mnogi navode kako im se promenio odnos prema hrani - naučili su da jedu da bi živeli, a ne da žive da bi jeli.

Zaključak

Hrononutricija predstavlja jedinstven pristup ishrani koji se zasniva na poštovan