Podizanje kapaka: Moj lični put ka slobodi pogleda

Godinama sam znala da me čeka operacija podizanja kapaka. Višak kože na njima bio je genetski nasleđen, a na desnom oku je bio posebno izražen. Moje kapke su oduvek bile blago spuštene, ali sa godinama je ta pojava postajala sve izraženija i počela je da utiče na moj vid. Moja majka ima identičan problem, a njeno rešenje bilo je da stalno, nesvesno, podiže desnu obrvu kako bi oslobodila pogled. To mi je bio jasan znak da je vreme za akciju.

Iako se podizanje kapaka često doživljava isključivo kao estetski zahvat, meni je funkcionalni aspekt bio podjednako važan. Govorimo o slobodi pogleda, o mogućnosti da vidite širi horizont bez napora. Naravno, nećemo da se lažemo - estetska satisfakcija je ogromna. Već dugi niz godina odlažem ovu odluku, svesna da je to nešto što zaista želim, ali opet vođena strahom od nepoznatog.

Moj izbor hirurga: Poverenje izgrađeno godinama

Kod dr Anice Jevremović, specijaliste plastične hirurgije, održavam svoje lice već dugi niz godina. Lako je reći da se gotovo ne sećam svog života pre nje. Kada je došlo vreme da donesem konačnu odluku, nije uopšte bilo pitanje ko će mi raditi operaciju. Pored dugogodišnjeg poverenja, dr Anica Jevremović je poznata po svojoj detaljnosti, oštroumnosti i izuzetnoj odgovornosti. Svaki centimetar je važan, svaka sitnica se pažljivo razmatra.

Ipak, unatoč tom poverenju, i dalje sam odugovlačila. Dr Anica Jevremović mi je prethodno dva puta radila niti na obrvama, sa ciljem da malo podigne obrve i privremeno otvori pogled. Oba puta mi je iskreno rekla da niti nisu zamena za podizanje kapaka - njihov efekat je privremen i ograničen. Iako su oči nakon tretmana izgledale svetlije i otvorenije, to je za mene bilo čisto odugovlačenje neizbežnog.

Konačna odluka: Vreme je za podizanje kapaka

Odluka je konačno pala: operacija će biti uradjena u prvoj polovini januara ove godine. Kada sam to zakazala, po svom običaju, progovorila sam otvoreno o tome šta planiram. Moj stav je da bi svima nama bilo lakše da više "trubimo" o takvim stvarima, jer tako čujemo iskustva, savete i upozorenja iz prve ruke. Reakcija moje okoline me je zgranula - odjednom se ispostavilo da je mnoštvo žena oko mene već prošlo kroz podizanjem kapaka, ali o tome ćuti.

Upravo zbog te kulture ćutanja, odlučila sam da sve detailno opišem. Znam koliko je korisno čuti iskustvo od A do Š, i zato vam prenosim svoje.

Priprema i najčešća pitanja o podizanju kapaka

Ceo proces počinje detaljnim konsultacijama. Na pregledu, hirurg pažljivo procenjuje vašu individualnu situaciju. Veoma je važno postaviti sva pitanja koja vas muče. Evo odgovora na tri najčešća pitanja koja ljudi postavljaju:

1. Kako se izvodi anestezija tokom podizanja kapaka?
Operacija podizanja kapaka se danas rutinski izvodi u lokalnoj anesteziji. Za one koji su nervozni, postoji opcija analgosedacije, gde se uz lokalnu anesteziju daju i lekovi koji dovode do stanja opuštenosti i sedacije - praktično, ne osećate ništa i ničega se ne sećate. Ova opcija zahteva učešće anesteziologa.

2. Kolika je cena operacije?
Cena podizanja kapaka uglavnom je prilično ujednačena. Operacija gornjih kapaka najčešće košta oko 1000 evra, sa mogućom varijacijom od oko 200 evra u zavisnosti od složenosti procedure i tipa anestezije. Operacija donjih kapaka je obično za oko 200 evra skuplja. Konkretnu cenu određuje hirurg nakon pregleda, jer svaki slučaj je jedinstven.

3. Da li procedura boli?
Odgovor je ne. Podizanje kapaka ne boli tokom same intervencije. Oporavak je više neprijatan nego bolan - karakterišu ga otekline i modrici, ali bez jakih bolova. Čak i skidanje konaca je bezbolan proces.

Moj primer: Dan operacije i neposredni oporavak

Dan operacije je došao. Ispred sale sam očekivala hladne ruke i drhtavicu, ali ništa od toga. Verujem da je to bila privilegija dugogodišnjeg poznanstva sa dr Anicom Jevremović. Nisam osećala nervozu, niti sam se jedne sekunde pitala kako će rezultat izgledati. Jednostavno sam znala da će biti dobro. To je osećaj koji svaka osoba koja razmišlja o podizanju kapaka treba da traži kod svog hirurga - apsolutno poverenje.

Sam zahvat traje manje od sat vremena. Nakon toga, odmah sam otišla kući. Ispod očiju su mi bili postavljeni deblji flasteri, koji su delovali malo neprijatno i ograničavajuće - imala sam osećaj kao da nosim kačket i moram da podižem glavu da bih bolje videla. Ovi flasteri se skidaju već narednog dana. Dr Anica Jevremović ih je natopila rastvorom i bez ikakvog čupkanja ili bola skinula.

Zatim su postavljeni novi, tanki flasteri koji se nose narednih 6 dana. Čim sam ih stavila i nabacila naočare za sunce, osećala sam se dovoljno samopouzdano da se gradskim prevozom vratim kući i malo prošetam. Niko me nije čudno gledao. Oteklina je bila minimalna, što zavisi i od tehnike hirurga i od individue.

Oporavak po danima: Realna očekivanja

Oporavak nakon podizanja kapaka je dosadan, ali ne i bolan. Već nakon 2-3 dana mogla sam da izlazim i obavljam svakodnevne poslove. Nakon sedam dana skinuti su konci, a već desetog dana mogla sam da nosim punu šminku i normalno se snimam. Bio je to neverovatan osećaj - mogućnost da ponovo nosim ajlajner i da ga, što je još važnije, moja koža dozvoljava, bila je neprocenjiva.

Modrice kao klasične "masnice" nisam imala. Postoje hematomi koji se prirodno resorbuju i mogu da "spuste" niže, ispod oka. Ispod jednog oka sam imala manju fleku koja je nakon desetak dana bila dovoljno bleda da se prekrije šminkom.

Ožiljci i dugoročni rezultati podizanja kapaka

Ovo je možda najvažnije pitanje za mnoge. Da, podizanjem kapaka se seče komad kože, što znači da ožiljak mora da postoji. On se nalazi u prirodnoj brazdi kapka, što ga čini gotovo nevidljivim. Vremenom on potpuno izbledi i postane teško primetan. Čak i kada se zagledate, teško je uočiti. Lično, ne mariim za te male, skrivene crtice koje lako prekrijem šminkom - spuštene kapke, sa druge strane, nisam mogla da sakrijem nikako.

Nova koža neće narasti, ali sila gravitacije će i dalje delovati na vaše lice tokom godina. Lice će nastaviti da tone. Zato se podizanje kapaka smatra trajnim rešenjem, ali ne i večnim. Retki su ljudi kojima je kasnije bila potrebna druga operacija. Vaše lice nastavlja da živi svoj život, a vi birate koji ćete mu tretmani i procedure dalje pratiti.

Zašto sam odlagala i zašto ne treba

Kada pogledam unazad, pitam se zašto sam godinama odlagala nešto što sam znala da moram da uradim. Odgovor je, naravno, strah. Strah od bola, strah od dugotrajnog i teškog oporavka, strah da ću dugo izgledati uplašeno i izubijano. Sada, kad znam šta znam, smešno mi je što sam se toliko brinula. Podizanje kapaka je procedura sa minimalnim bolom i izuzetno brzim oporavkom.

Jedino čega se nisam plašila bio je konačan rezultat. To sam prepustila stručnosti dr Anice Jevremović. I to je ključ - naći hirurga kome potpuno verujete. Kada imate to poverenje, strah nestaje, a ostaje samo nada i uzbuđenje za novim početkom.

Moj put do podizanja kapaka bio je dug, ali ispravan. Danas, sa potpuno otvorenim pogledom i bez ikakvog napora, znam da je to bila jedna od najboljih odluka mog života. Donela mi je ne samo novu, svežiju siluetu očiju već i, što je najvažnije, potpunu funkcionalnu slobodu. Ako i vi razmišljate o ovom koraku, nadam se da će vam moj primer poslužiti kao korisna i ohrabrujuća priča.