Sve što treba da znate o crkvenom venčanju u Srpskoj pravoslavnoj crkvi

Planiranje venčanja u crkvi predstavlja lep i dirljiv trenutak za svaki par. Međutim, organizacija ovog svetog čina često donosi brojna pitanja i nedoumice. Razgovori sa prijateljima, porodična očekivanja i različita tumačenja crkvenih pravila mogu stvoriti zabunu. Ovaj članak ima za cilj da rasvetli najvažnije aspekte crkvenog venčanja, pruži praktične savete i odgovori na pitanja koja muče mnoge buduće mladence.

Gde se možete venčati? Ključno pitanje parohije

Jedno od prvih i najčešćih pitanja je u kojoj crkvi se par može venčati. Postoji rašireno mišljenje da se venčanje mora obaviti u parohiji mladoženje. Međutim, stvarnost je fleksibilnija. Prema ustaljenoj praksi, par se može venčati u bilo kojoj pravoslavnoj crkvi, uz odobrenje nadležnih sveštenika.

Ako želite da se venčate u crkvi kojoj pripada mlada, a ne mladoženja, potrebno je da mladoženja zatraži odobrenje od svog parohijskog sveštenika. Ovo odobrenje može biti usmeno ili pismeno. U suštini, glavni sveštenik koji obavlja obred trebalo bi da bude onaj iz mladoženjine parohije, ali on može doći da služi u drugoj crkvi. Za ovakav dolazak u drugu parohiju često postoji dodatna naknada, koja se dogovara sa sveštenikom. Stoga, važno je unapred se dogovoriti i sa svojim i sa drugim sveštenikom kako bi se sve administrativne stvari rešile na vreme.

Predbračni ispit: Šta je to i kako izgleda?

Predbračni ispit je obavezan korak pre venčanja. Ovo nije ispit u klasičnom smislu, već razgovor sa sveštenikom. Njegov cilj je da se utvrdi da li postoje bilo kakve kanonske smetnje za brak (kao što je blisko srodstvo) i da se mladenci upute u duhovni značaj braka.

Na ovom sastanku, koji obično traje oko pola sata, sveštenik će postaviti pitanja poput: da li svojom voljom stupate u brak, da li ste se nekome ranije obećali, da li verujete u Boga. Takođe, potrebno je dostaviti crkvene krštenice i mladenaca i kumova. Ovaj ispit se obično polaže nekoliko nedelja pre venčanja, a po završetku se izdaje potvrda bez koje venčanje ne može da se obavi.

Šta je potrebno pripremiti za sam obred?

Za ceremoniju venčanja potrebno je obezbediti određene predmete. Ovo su:

• Krune ili venci: Tradicionalno se koriste crkvene krune, ali u dogovoru sa sveštenikom mogu se zameniti vencima od cveća.
• Peškir (platno): Koristi se za vezivanje ruku mladenaca tokom obreda. Trebalo bi da bude belo, dužine oko 1.7m.
• Pehar i vino: Pehar iz koga mladenci piju vino tokom obreda. Koristi se crno ili crveno vino.
• Sveće: Četiri sveće koje drže mladenci i kumovi. Uglavnom se koriste voštane sveće.
• Burme: Mladenci ih međusobno stavljaju tokom obreda. Obično ih kupuju kumovi ili sami mladenci.

Preporučuje se da se unapred proveri sa sveštenikom šta tačno treba obezbediti, jer neke crkve imaju sopstvene pehare i platna.

Kumovi: Ko može biti kum i koje su njihove obaveze?

Kumovi na crkvenom venčanju imaju posebnu duhovnu ulogu. Trebalo bi da budu kršteni pravoslavci. Nije neophodno da su u braku jedan sa drugim; mlada može imati svoju kumu, a mladoženja svog kuma. Ranije je postojao običaj da kumovi budu isključivo sa mladoženjine strane (kum i stari svat), ali danas su pravila mnogo liberalnija.

Kumovi su dužni da prisustvuju predbračnom ispitu zajedno sa mladencima i da dostave svoje krštenice. Takođe, tradicionalno su oni ti koji kupuju burme, a često i finansijski učestvuju u drugim troškovima vezanim za crkveni obred. Međutim, ovo je stvar dogovora između mladenaca i kumova.

Finansijska pitanja: Takse, prilozi i darovi

Ovo je oblast koja izaziva mnogo pitanja i nesporazuma. Ne postoji jedinstveni zvanični cenovnik za venčanja u crkvi. Naknade variraju od eparhije do eparhije, pa čak i od crkve do crkve unutar istog grada.

Troškovi se obično sastoje iz nekoliko stavki:

1. Naknada crkvi (»taksa«): Ovo je prilog crkvi kao instituciji. Iznos može varirati od simboličnog do nekoliko hiljada dinara, posebno ako se venčavate u crkvi kojoj ne pripadate.
2. Prilog svešteniku: Sveštenici ne primaju platu od crkve, već žive od priloga vernika. Iznos je stvar dogovora i dobre volje. Uobičajeno je da se svešteniku da novčani prilog u koverti na dan venčanja.
3. Crkveni hor: Ako želite da vam hor peva tokom ceremonije, za to postoji posebna naknada koja se plaća direktno horu ili crkvi.

Veoma je važno sve finansijske stvari dogovoriti unapred sa sveštenikom kako ne bi došlo do neprijatnih iznenađenja na sam dan venčanja. Ne ustručavajte se da pitate šta sve spada u troškove.

Zabranjena vremena za venčanje: Postovi i praznici

Pravoslavna crkva ne dozvoljava venčanja u vreme velikih postova i na određene praznike. Ovo su:

• Božićni post (28. novembar - 6. januar)
• Uskršnji post (od Čistog ponedeljka do Vaskrsa)
• Petrovdanski (Apostolski) post (traje različito, zavisi od datuma Vaskrsa, najčešće od kraja maja/juna do 11. jula)
• Gospojinski post (14. - 27. avgusta)
• Takodje, venčanja se ne obavljaju sredom i petkom tokom cele godine, osim u posebnim okolnostima.

U izuzetnim situacijama (npr. trudnoća, odlazak u inostranstvo) može se zatražiti dozvola za venčanje u post od nadležnog episkopa pisanjem molbe. Međutim, ovo nije uobičajena praksa i ne garantuje se odobrenje.

Venčanje u manastiru

Venčanje u manastiru je poseban i veoma lep doživljaj. Procedura je u osnovi ista kao i u crkvi. Međutim, važno je poštovati pravila manastira: skromnija odeća (pokrivena ramena i decolte), pristojno ponašanje, a često i skromnija proslava nakon obreda. Mnogi manastiri ne naplaćuju fiksnu tarifu, već se prilog daje po mogućstvu. Uvek se unapred dogovorite sa igumanom/igumanijom manastira o mogućnosti i uslovima venčanja.

Česta pitanja i nedoumice

Da li moram nositi veo? Tradicionalno se nosi, ali nije stroga obaveza. Bitnije je da odeća bude pristojna.

Koliko traje ceremonija? Između 30 i 45 minuta, u zavisnosti od brzine sveštenika i toga da li imate hor.

Da li se ulazi zajedno ili mladoženja čeka mladu? U pravoslavnom obredu mladenci uglavnom ulaze u crkvu zajedno.

Da li je crkveno venčanje pravno važeće? Ne, u Srbiji je za pravno priznat brak obavezno građansko venčanje u opštini. Crkveno venčanje je duhovna potvrda tog braka.

Šta ako je jedan od mladenaca druge vere? Venčanje je moguće, ali je potrebno odobrenje episkopa. Obično se traži da se partner koji nije pravoslavac saglasi da se deca vaspitavaju u pravoslavnoj veri.

Važni saveti za buduće mladence

1. Komunikacija je ključ: Sve nedoumice rešavajte direktnim razgovorom sa sveštenikom koji će vas venčavati. On je najbolji izvor informacija za specifična pravila vaše parohije.
2. Planirajte unapred Venčanje u crkvi, posebno u popularnim crkvama ili tokom sezone, zakazujte mesecima unapred.
3. Dogovorite finansije: Jasno pitajte šta sve spada u troškove kako biste izbegli neprijatnosti.
4. Uživajte u pripremama: Iako donosi odredjeni stres, priprema za crkveno venčanje treba da bude lepo iskustvo koje približava mladence. Usredsredite se na duhovni značaj trenutka, a ne samo na formalnosti.

Crkveno venčanje je prelepa sveta tajna koja blagosilja zajednički put dvoje ljudi. Uz dobru pripremu, otvorenu komunikaciju sa crkvom i fokus na suštinu, ovaj dan će ostati kao jedan od najlepših i najdubljih u životu. Neka vaše venčanje bude ispunjeno ljubavlju, mirnom radošću i blagoslovom.